bolesni_um

ponedjeljak, 11.09.2006.

1. The Jesus of Suburbia is a lie

Sunce je polagano zalazilo kad sam došao pred svoju zgradu. Pomisao na bezliftnu situaciju nije me baš obradovala, ali sam barem znao kad se popnem tim stepenicama, da ću se konačno moći izvaliti na krevet.
Zadnjim snagama sam osvojio vrh trećeg kata te ušao u stan.
Hm...pomislio sam kad sam pogledao uokolo . Ne sjećam se da je bio baš ovakav nered. Ali nije sad bitno...
Ušao sam u dnevnu sobu, prekoračio tijelo čovjeka na podu te se zavalio u naslonjač.
Nije bitno...Odlučio sam znatiželji dati dopust. Ne želim znati zašto nepoznat muškarac leži nepomično na podu. Želim se par minuta odmoriti.
Tada sam čuo neko šuštanje u kuhinji.
Netko je u kuhinji, ali me stvarno trenutno nije briga...
Zatim su neki lonci popadali po kuhinjskim pločicama, popraćeni veoma pristojnim psovkama.
Okej, sada moram znati...
Dignuo sam se s naslonjača i pogledao u kuhinju. Tamo sam ugledao jedinu osobu koja je uvijek u pidžami.
“Isuse Bože...”rekao sam.
“Bok, SaX”odgovorio je Isus.
“Što se događa, što radiš ovdje?”pitao sam već malo pospano.
“Bili smo na tulumu kod Kuške tu u kvartu, pa smo svratili.”
“Znaš li možda zašto neko tijelo tu leži na podu?”pitao sam.
“Ma ne brini, to je samo Juda,”odgovorio je Isus. “Malo je pretjerao sa juice-votkom. Samo spava. Možeš ga probuditi, lupi ga malo nogom.”
“Da ga lupim?”
“Da, malo ga opali.”potvrdio je.
Stao sam iznad Jude te mu par puta lagano gurnuo nogu pod rebra.
Promrmljao je nešto i pomaknuo glavu.
“Diži se Judo, pijanico!”viknuo mu je Isus iz kuhinje.
“mrrr…”promrljao je ponovo gledavši uokolo sa polu otvorenim očima. “koliko je sati?”
“Petak je,”odgovorio je Isus.
“Već? Žena će me ubiti…”
“Čekaj malo,”rekao sam kad sam malo došao sebi, “Nije li te Juda izdao jednom?”
“Ha, vidiš to je smiješna priča…”rekao je Isus.
“Meni nije smiješna…”ubacio se Juda.
“Hoćeš li me pustiti da dovršim priču?! Ne prekidaj me više…SaX će odlučiti da li je smiješna ili nije…uglavnom, želiš čuti priču?”upitao me.
“Zašto ne…”
“U ono vrijeme…”započeo je Isus. “Juda mi je namjestio slijepi spoj sa svojom sestričnom. Rekao mi je da je super zgodna, i pametna i zabavna…ne znam više kaj je sve nabrojio. I ja sam, ono, bio sav nabrijan i nađem se s njom kad ono…”Isus je napravio facu gađenja. “Trebao sam znati čim je u rodu s njim da nemre biti zgodna. Ali ja sam uvijek bio đentlman, pa sam nastavio sa spojem. I na kraju, ne samo da nije bila zgodna, kao što je bila najavljena, nego je ispalo da je teška feminiskinja. Možeš li vjerovati?”
“Ne”
“I onda je počela govoriti kako je Bog žena, i ja sam, onak, valjda znam da mi Stari nije žensko, i onda me optužila da sam umišljen i šovinist i šta ja znam…Uglavnom, morao sam se osvetiti Judi za takvu izdaju. Vidiš, tada su neki dečki pisali biografiju o meni i rekao sam jednom od njih, ne znam, Mateju ili Ivanu, kako su se već zvali, da napišu nešto loše o njemu, znaš, da ga malo ocrne. I to je bilo smiješno tada…”rekao je Isus i zastao na trenutak. “…ali ispalo je da se knjiga prodala u puno više primjeraka nego što smo očekivali…tako da ga cijeli svijet mrzi sad.”Zastao je na još jedan trenutak.
“Možda sam malo pretjerao.”završio je. “Ali još uvijek smo dobri prijatelji, jel tako Juda?”
“Da, da…”odgovorio je.
“Žena mu ne da da se druži sa mnom. Misli da loše utječem na njega.”
“I u pravu je.”rekao sam. “Čekaj malo…” Misli su mi se polagano formirale u mozgu.
“Kad ste to bili na tulumu?”
“Jučer, imali smo proslavu za kraj rata.”rekao je Juda.
“Ali rat je tek danas završio.”rekao sam.
Nastala je neugodna tišina.
“Pa znaš, ono…”Isus se počeo izvlačiti “…mislili smo da u oba slučuja, kužiš, ako izgubimo, onda imamo oproštajnu žurku a ako pobijednimo, pobijedničku! Svi dobivaju…”
“Čekaj malo…”ponovio sam već treći put u ovoj epizodi. “Ti si znao, jel da?”
Isus je uporno izbjegavao moj pogled.
“Znao si da je sve to bila samo igra tvog Starog i Lucifera.”
“Pa…znao sam nešto malo…sve, ali nije to sad bitno.”
“Tko je još znao?”
“Ma samo ja i još neki dečki…ali ne brini oko toga, gotovo je, zaslužio si odmor.”rekao je Isus.
“Da…valjda imaš pravo.
“Naravno da imam. A sad odi spavati, i sve će biti bolje ujutro. Vjeruj mi.”

Kad sam se probudio, pronašao sam poruku na stolu pokraj kreveta. Odmah sam prepoznao Isusov švrakopis.

Da ne misliš da sam došao praznih ruku. Na dnu papira je broj telefona.
Još uvijek želiš svoju dušu?;)
- 18:50 - Komentari (15) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>